Prva književna ljubav

     Dan jednostavno nije lep. Shvatam da ne mogu svi biti lepi, ali ovaj posebno nije. Takav je od pre nekoliko sati. U pokušaju da spremim retoriku za kolokvijum, nailazim na prepreku, onu psihološku barijeru koja te zaustavi i ne dopušta ti da kreneš dalje već te jednostavno ostavlja da stojiš tu gde si se zaustavio, ne znajući šta sledeće da učiniš sa sobom, sa svojim životom. 

     Ustajem sa stolice i prilazim suprotnoj strani kreveta. Sedam na hladan pod i uzimam mobilni telefon u ruke. Otvaram fejs, jer šta drugo mogu da uradim u tom trenutku od dosade? Poznanica sa faksa objavila melodiju. Divnu. Ovu. Melodiju koja me vraća petnaest godina unazad, u period bezbrižnog detinjstva. U period, u kome mi je jedina briga bila da me majka odvede ujutru u školu, a uveče na ples i da nakon povratka zasednem pored televizora, gledam narednu epizodu "Čari" i iscrpljeno jedem эклер ili neku drugu poslasticu koju mi je ranije tog dana kupila. Da se uveče obradujem ocu koji se vraća sa posla i koji mi uvek donese Kinder jaje, Baunti ili neku drugu čokoladicu. Sve samo da bi usrećio svoje najmlađe dete. Jedina briga je bila da legnem da spavam i dočekam naredni dan koji će biti identičan prethodnom, s tim što ću se tog drugog dana igrati sa ostalom decom na igralištu dok naše majke bezbrižno čavrljaju, pazeći na nas. 

     Bilo je to pre petnaestak godina. Kada u ovom trenutku izgovorim broj petnaest, deluje mi tako veliko, a taj period tako daleko. Međutim, to ne menja činjenicu da se u ovom momentu slike u mojoj glavi ubrzano menjaju, prebacujući se sa jednu na drugu, prelazeći sa jednog perioda na drugi, živahno, u najlepšim tonovima i bojama koje mogu samo u svojoj glavi da zamislim. Baš u tom trenutku, pre tih čarobnih petnaest godina, upoznala sam se sa svojom prvom ljubavlju, koju gore navedena melodija prati.

     Uvek sam bila dete koje je volelo da čita. Roditelji mi često prepričavaju priče o tome kako smo odlazili u prodavnicu i kad god bi me pitali koji slatkiš želim, ja bih odgovarala: "Hoću knjigu!". I zaista, gde ćeš slađe od knjige? I onda sam upoznala njega... Dečaka, čije je ime Hari... Dečaka, čija me je priča oborila s nogu, i ne samo mene, već i decu širom sveta. Ostavljam po strani telefon i okrećem se na levo, ne bih li bacila pogled na policu sa knjigama. Sedam ih je. Sve pročitane dva puta. Jednom čim su izdate, drugi put u srednjoj školi. Da nije možda došlo vreme da ih pročitam i po treći put? Uzimam prvu knjigu na kojoj je zlatnim slovima ispisano "Гарри Поттер и философский камень". Otvaram. Puštam melodiju da u pozadini tiho svira. Požuteli listovi pričaju svoju priču. Odišu starinom, a njihov miris, zajedno sa muzikom me očaravaju. Toliko nežno okrećem listove, jer se bojim...bojim se da bi knjiga mogla nestati, rasuti se u prah, pocepati se, nekom čarolijom odleteti... Šta bih onda bez uspomene na detinjstvo? Bez jedine vredne stvari koju sam donela sa sobom prilikom onog brzog preseljenja u drugu, meni skoro nepoznatu državu? 

     U meni se bori gomila različitih emocija. Srećna sam. Imala sam priliku da se zaljubim u tako neponovljivo, jedinstveno delo. Srećna što sam imala priliku da ga pročitam, osetim, doživim na sebi svojstven način. Tužna sam. Godine lete, postajem sve svesnija prolaznosti života i odgovornosti koja me čeka kada izađem iz ustanove zvane Fakultet političkih nauka. Svesna sam da su predamnom još duge godine sreće, patnje i brojnih drugih neobjašnjivih stanja i emocija. Svesna da više nikada neću moći vratiti te devedesete i početak dvadeset prvog veka. Da nikada neću biti mlađa nego ovog trenutka. 

     Zato udišem duboko, kuvam čaj, uzimam prvu knjigu u ruke i tonem u prednovogodišnju čaroliju, praćenu mojom prvom ljubavlju. Zamišljam iste likove kao i pre petnaest godina, vraća mi se sve ono što sam zamišljala kao mala. Ovoga puta ja stavljam barijeru svemu onome što želi da mi prkosi ove večeri! Ne dopuštam da me savlada negativna energija i prepuštam se detinjstvu, uvijena u ćebe uz zvuke najlepše melodije na svetu... 

Slike preuzete:

1., 2, 3.