Poslovni klub Dalas (2013)
Prosto sam oduševljena do kojih
granica glumci idu da bi prikazali svog lika što bolje. Stalno naglašavam kakav
je bog otac Kristijan Bejl, koji je za film „Mašinista“ iz 2004. smršao toliko
da je imao oko 49, 50 kg, a zatim se nabildovao do 104 kg za Betmen trilogiju
2005-2012, da bi se pojavio u „Američkoj prevari“ sa stomačićem i 20 kg viška
2013. godine. Bog otac. Sličnoj transformaciji podleže i Metju Makonahej. On je
smršao 21 kg kako bi bolje predstavio svog lika, Rona Vudrufa, električara iz
Dalasa koji je dijagnoziran sa sidom i 30 dana života. Nešto detaljnije o njegovoj transformaciji možete pročitati ovde.
Ron je u početku besan i poriče
svaku mogućnost da ima bolest „pedera“. Kasnijom analizom bolesti shvata da je
ipak ima, jer iako su većina bolesnika homoseksualci, takođe se dobija
korišćenjem raznih droga i upražnjavanjem nezaštićenog seksa, što je
predstavljalo njegovu svakodnevnicu. Čitajući razna istraživanja, Ron pronalazi
AZT, novi lek koji je u to vreme još uvek bio u fazi testiranja. Ne uspevajući
da postane tester za AZT, Ron odlazi u Meksiko, sada već spreman na sve moguće
mere, samo da bi preživeo. Tu upoznaje dr Vasa koji mu daje seriju lekova,
većinu vitamina, za koje je verovao da mnogo bolje ublažuju simptome, s obzirom
da je HIV virus nemoguće izbaciti iz sistema već zaražene osobe. Polako počinje
da se stvara ideja o Poslovnom klubu
Dalas.
Krijumčarenjem lekova, Ron omogućava
obolelim od side da produže svoj život što je više moguće, upozoravajući ih na
opasne strane korišćenja AZT-a, koje je FDA (Uprava za hranu i lekove)
odobrila. Time počinje njegova borba sa farmaceutskom mafijom 80-ih godina
prošlog veka. Uprkos tome što je oslabljen bolešću i odbačen od strane društva,
Ron sam vrši istraživanja, dokazujući da korišćenjem određenih vitamina i
lekova organizam lakše podnosi sidu. On sam bio je pravi primer za to. Živeo je
duže od onih 30 dana.
Iako se film bavi događajima od pre
30 i kusur godina, ideja je i dalje ista. Kako stati na put farmaceutskoj
mafiji, koja zajedno sa državom kontroliše naše mogućnosti oporavka i
ozdravljenja? Zašto je Kuba prva zemlja koja ima vakcinu protiv raka, a pritom
je jedna od najsiromašnijih zemalja sveta? Možda zbog komunizma? Možda je baš
cilj bogatih kapitalističkih društava upravo to da nas drže na kratkom lancu,
na izdisaju, kako ne bi mogli da se bunimo, kako ne bi mogli da sami utičemo na
svoj život, kako ne bi mogli da se lečimo od svega čime nas truju.
Preporučujem ovaj film, ne samo zbog
dobre poruke koju šalje, već i stvarno dobrog filmskog ansambla. Osvojio je čak tri Oskara među kojima su Oskar za najboljeg glavnog glumca (Makonahej) i Oskar za najboljeg sporednog glumca (Leto). Nadam se da se
fanovi novog Džokera neće uvrediti, ali Džared Leto je rođen da bude
transvestit. Jednostavno mu stoji. Prijateljstvo koje njegov lik i Ron grade je
stvarno fascinantno, s obzirom na okolnosti pod kojim su se upoznali. Upornost
se možda ne isplati svaki put, ali pronaći svrhu u životu je ono što nas
razlikuje od amebe.
Post a Comment