Avantura po Evropi - Brisel

         Što se tiče prethodne godine, za mene je ona bila i više nego uspešna u pogledu putovanja. Posetila sam šest država, videla veliki broj gradova, uživala u svemu onome što mi je svaki od njih pružao. Od malena sam bila rastrzana između 3 države, što je na neki način probudilo, a u kasnijim godinama i ojačalo moju ljubav prema putovanjima. Nije uvek lako putovati. Moraš biti spreman na veliku količinu umora, stresa, uzburkanih emocija, gubljenja po nepoznatim predelima i straha da se nećeš snaći i pronaći ono što ti treba... Međutim na kraju svega toga, kada se utisci saberu, shvatiš da je vredelo. Vredelo je biti i gladan, i žedan, vredelo je trčati za autobusom, baciti koji dinar više na bespotrebnu stvar, doživeti taj stres i izmoriti se do iznemoglosti. Vredelo je biti uplašen i istovremeno srećan, gledati nepoznate predele sa divljenjem i oduševljenjem, disati vazduh koji je tako isti kao onaj gde živiš, a opet, toliko različit.

Moja današnja priča, jeste priča o Briselu, o gradu koji je poznat kao „glavni grad“ Evropske Unije, kao mesto odakle potiču Belgijske vafle i kvalitetno pivo.  

U Brisel smo išli u okviru putovanja u Holandiju. S obzirom na to da su u pitanju susedne države i da se Brisel ne nalazi baš toliko daleko od Amsterdama (o kome ćemo pisati neki drugi put) koliko se možda čini na prvi pogled, organizatori putovanja su rešili da ga uključe u program. Proveli smo u Briselu ne tako mnogo vremena (negde oko 3-4 sata), ali je grad ostavio na mene snažan utisak koji će me pratiti do kraja života. Za one koji ne znaju, glavni grad Belgije se može podeliti u dva dela: uži Brisel i širi Brisel. Prolazeći kroz širi deo, najiskrenije, nisam se nešto preterano oduševila. Očekivanja su bila velika, ali ono što sam mogla da vidim jeste samo sivilo zgrada i ništa više. Na samom ulasku u grad, posetili smo čuveni Atomijum, građevinu visoku 102 metra, koja je sagrađena za Svetsku izložbu 1958. godine i koja predstavlja molekul gvožđa uvećan 165 milijardi puta. Ono što je svakako vrlo interesantno, jeste da je Atomijum izgrađen za samo 18 meseci i završen je samo sat vremena pre otvaranja Izložbe!

Nastavivši naše putovanje i prolazeći kroz širi deo grada, sve me je podsećalo na najobičniji grad, bilo gde u Srbiji. Ništa specifično, ništa naročito interesantno za videti. Zgrada Evropskog Parlamenta i ostale zgrade od značaja za evropske integracije, sagrađene po modernom šablonu ne ostavljaju snažan utisak na posmatrača. Sve u svemu, bilo je to najobičnije putovanje, kroz najobičniji grad... sve dok nismo dospeli u uži deo grada. Onda sam videla ovaj gradić (uži deo ima oko 177 000 stanovnika, a širi oko milion) iz drugačije perspektive. Doživela sam bajku, što i sami možete videti na slikama (ne postoji toliko slika koje to mogu da opišu).

Dok smo išli ka centralnom delu grada, prolazili smo pored čuvenog Palais royale (Kraljevskog trga) jednog od najpoznatijih trgova u Briselu. Tu se nalazi zvanična palata belgijskog kralja. Ukoliko se na vrhu palate vijori zastava – to znači da je kralj u zemlji. Nastavili smo dalje naše putovanje nakon razgledanja ovog velelepnog trga i palate, preko puta kojih se nalazi ogroman park. 
Krenuli smo ka jednom od najlepših trgova Evrope - Grote Markt. Samo ću jednom rečju opisati ono što sam tamo videla - neverovatno! Zgrade izgrađene u raličitim stilovima, od kojih neke datiraju još iz perioda Luja XIV. Od 1998. se nalazi na UNESCO-voj listi svetske baštine. Najpoznatije zgrade na ovom trgu jesu Gradska većnica i Kraljevska kuća. Ono što me je fasciniralo jesu uličice ovog dela grada. Svaka od njih nosi specifičan naziv (u doslovnom prevodu neke od njih bi bile: Piletina, Sir...) koji ukazuju na to da se ovde ranije nalazila pijaca na kojoj se prodavala hrana. Uske i malene, sa puno ljudi, odišu živahnošću i nekom...srećom bez obzira na vremenske prilike (kad smo bili periodično je padala kiša). Radnje su bile prepune turista i onih koji žele da kupe nešto za uspomenu sebi ili nekom članu porodice/prijatelju. Čak i po kiši, svi stoje napolju i jedu čuvene belgijske vafle (divne su, svakako ih vredi probati, ali probala sam i lepše), smeju se i uživaju. Tu je i čuveni Manneken Pis (oko čijeg nastanka kruže brojne legende, ali iskrena da budem, meni nije bio ništa posebno, niti je vrh umetnosti, samo je jelte, dečak koji piški).
 Mogla bih do sutra pisati o svojim utiscima o ovom gradu. Međutim, vreme je da ovde stanem ne bih li pružila priliku čitaocima ovog posta da sami otkriju čari Brisela kada se u njemu nađu. Iskreno se nadam da će vam se ukazati prilika da posetite ovaj divan grad ili ukoliko ste tamo već bili, bilo bi jako lepo s vaše strane da nam prepričate vaše utiske. 
Pozić-vozić! 😃