Teorija svega (2014)

-What about you? What are you...

-Oh cosmologist. I'm a cosmologist.

-What's that?

-It's a kind of religion for intelligent atheists

Kada bi vas pitali da li postoji granica svemira, šta biste odgovorili? Šta ako biste se našli pred pitanjem da li vreme ima svoj početak i kraj? Već jako dugo želim da odgledam ovaj film, a pravo vreme za to je bilo upravo danas, dan pred test. Iskreno, prilično sam se iznenadila kada sam videla da je film izašao 2014. godine, jer sam iz meni  nepoznatog razloga mislila da je iz 2016. To je ta priča o vremenu koje neprestano teče, pa zbog toga ni ne primetimo brzinu njegovog prolaska. Uočimo da su godine prošle tek kada se vratimo malo nazad i shvatimo da nije prošlo 3 dana, već npr. čitav mesec.

Radnja ovog filma je zasnovana na autobiografiji supruge Stivena Hokinga, Džejn Hoking – “Putovanje prema beskonačnosti: Moj život sa Stivenom”. Ovo je priča o ljubavi, brizi, suočavanju sa strašnom bolešću i najkraće rečeno – borbi. Znala je da ima opaku bolest, da neće biti lako živeti sa njim i svakodnevno se suočavati sa svim onim što ona nosi. Međutim, volela ga je. Dala mu je najlepše godine svog života i sopstvenu mladost zbog te ljubavi. Bila je rešena da se bori sa njim do kraja, ma koliko god da mu je ostalo. Borila se sa njim 30 godina.

Da, film nema neku preterano aktivnu radnju, već jednostavno prati život jednog tako velikog uma današnjice. Ono što možemo izvući kao poruku iz samog filma, jeste da ljubav nema granice. Voleti nekoga, znači voleti ga i u dobru i u zlu, u najgorim i najlepšim momentima. To znači pomoći nekome da ponovo ustane nakon pada, ne predati se i zajedno se boriti do poslednjeg trenutka. Radovati se uspehu partnera kao da je sopstveni i jednostavno svaki dan voleti najjače, kao da sutrašnji neće postojati. Oni koji su spoznali takvu ljubav, jesu pravi srećnici. Svi koji su imali tu sreću da sa osobom koju vole dožive takve momente, su blagosloveni. Bez obzira na prognoze da će živeti još samo 2 godine, on živi već preko 50. A Džejn mu je pomogla da prođe kroz sve one najgore momente njegovog života, od same spoznaje da je bolestan, pa sve do njihovog razvoda, a i danas mu dosta pomaže.

Ono što se meni lično nije dopalo u ovom filmu, jeste činjenica da je sve previse romantizovano. Da, film svakako prati ljubavnu priču i godine njihovog života, stvaranje i na neki način urušavanje jedne porodice. Međutim, čini mi se da je u životu Stivena Hokinga bilo daleko više psiholoških kriza nego što je prikazano. Saznati da imaš bolest takvog tipa, da više nikada nećeš moći da imaš normalan život i da ćeš zauvek zavisiti od nekog drugog, nije nimalo lako. U filmu je to prikazano kao najnormalnija stvar na svetu. I čini mi se da je radnja nekako previše…zbijena? Kreatori filma su pokušali da stave ogroman broj podataka u vrlo kratak vremenski period, što je rezultiralo izostavljanjem nekih, po mom mišljenju, bitnih stvari. Osim činjenice da su oni svakako voleli jedno drugo, nigde nije prikazano da je Džejn patila od strašne depresije. Na sve to je prilično površno ukazano.

Volela bih da napomenem, da je Edi Redmejn odradio vrhunski posao glumeći u ovom filmu. Nimalo nije lako glumiti čoveka koji ima ovakvu bolest, sa svim deformitetima i onim što je prati. Zaista je odlično izneo ulogu i zaslužio je apsolutno sve nagrade koje je dobio za njega! Ovo je svakako film koji vredi odgledati jer nije naporan, drži pažnju, a možda neko izvuče i neku poruku iz njega. J  

 Slike preuzete odavde i odavde.