Vilijem Golding - Gospodar muva

Ocena: 9,5

Izdavač: Laguna

Izdvojite grupu dečaka. Dajte dovoljno informacija o njima tako da možete da ih razlikujete jedne od drugih kao što su imena, boja kose, fizičke karakteristike, ali nedovoljno da ih u potpunosti oformite kao individualce. Jer oni su tu da prikažu uopštene profile ljudi.  Stavite ih na nenaseljeno ostrvo. Pustite ih da sami shvate šta im se desilo i šta je sledeće što treba da rade. I posmatrajte. Ali pre toga ojačajte stomake, jer ono što sledi nije za svakoga.

Izabraće vođu i postaviti cilj. Ubrzo će pronaći hranu i napraviti sklonište. Međutim, malo po malo, u njima će se pojaviti dve stvari koje unište svakog čoveka, kad tad. Strah i zaborav. Prvo se javlja strah u vidu strašne zveri koja se nalazi na ostrvu. Iako u početku hrabri, dečaci će u potpunosti pasti pod uticaj definicije zveri koju su sami dopunjavali vremenom. Otići će toliko daleko da će pustiti da taj strah prevlada, pretvorivši ga u nekontrolisanu želju za životom koja će u svemu videti neprijatelja. Neko će stradati. I tada nailazi zaborav. Jer neke situacije moraš zaboraviti samo da bi nastavio da živiš. Mali Persival će zaboraviti svoju adresu, Džek i lovci će zaboraviti na signalnu vatru, svi će zaboraviti na dečaka sa belegom koji je misteriozno nestao sa ostrva. Ali Svinjče će se sećati. Kao glas razuma, neprestano će ponavljati, neprestano će ih podsećati sve na život kakav ih čeka kod kuće, na spas, na dečaka sa belegom.

Džek živi u trenutku, u potpunosti se predaje zaboravu i pušta ono životinjsko u sebi odmah. Potrebna im je hrana i on će postati lovac. Ralf razmišlja, zna da je poenta preživljavanja spas i signalna vatra. Upravo takav je svet gde god da se nađete. Ljudi su stalno u međusobnom sukobu koliko god se trudili da žive u harmoniji. Neprijateljstvo, mržnja i rivalstvo nečujno se uvlače među njih i na kraju divlja strana počinje da lovi razumnu. I sam Ralf, simbol razuma, postaje divljak kada Džek i lovci zapale celo ostrvo da bi ga pronašli i ubili. Za njih to postaje neka izopačena igra koja sama po sebi nema smisla, ali ta kontrola i moć koju dobiju, zadovoljstvo ubijanja, raste i ispunjava ih. I uplašiš se dok čitaš, jer shvatiš da si zver.

Jedini koji je u potpunosti sve shvatio, koji je i sam sreo Gospodara muva, bio je bolešljivi Sajmon. Jer upravo to njegovo „ludilo“ otvara mu oči. On uspeva da iskontroliše Gospodara muva, svoju podsvest, svačiju podsvest, suprotstavlja mu se odlazeći na vrh planine gde se navodno nalazi zver. Tamo pronalazi mrtvog pilota čiji je padobran plašio dečake. Iscrpljen od borbe sa zveri u sebi, Sajmon pokušava da objasni drugima šta se dešava na ostrvu, kako ih strah ubija, a zaborav zakopava. Međutim u naletu divljaštva, dečaci se prepuštaju strahu, kroz tamu vide Sajmona kao zver i napadaju ga. Kiša počinje da pada i vraća ih u realnost. Čak i padobran pada sa vrha planine. Dečaci shvataju šta se desilo, ali zaboravljaju. Jer kako mogu živeti sa sobom, ako ne zaborave? Pravila, zakoni, međusobno poštovanje, osnove civilizacije, sve iole slično dogovoru i razgovoru nestaje na ovom ostrvu punom panike, krvi i muva.  Sve dok se ne pojavi oficir na plaži. Spas.

Ralfa u potpunosti lomi stvarnost, igra koja nije igra već tamna strana čovečanstva, nevinost nekada srećnog deteta gubi se sa njegovim mrtvim prijateljem negde u moru. Talas zapljusukuje i ostale. Napokon su spašeni. A ipak, toliko su unakaženi, da ništa ne može obrisati ožiljke stvorene na njhovim dušama. Nekad su se okupljali oko zvuka školjke, uživali bez nadzora odraslih, svaki dan je bio igra, sve dok Gospodar muva nije izašao i ubio ih, jednog po jednog, ostavljajući za sobom pusto spaljeno ostrvo, ranjena tela, duhove nekada samo običnih dečaka.

Verujem da ću večno biti zahvalna svom profesoru srpskog jezika i književnosti što mi je preporučio ovu knjigu, naglašavajući da se pripremim na ekstremno odrastanje nakon čitanja. Čini mi se da samo velika dela mogu ostaviti ovakav utisak na čitaoca, toliko velika da Vas njihova veličina prosto plaši. Jer posle „Gospodara muva“ morala sam dobro da razmislim šta ću sledeće uzeti da čitam.
Slike preuzete odavde i odande.