F. Skot Ficdžerald - Veliki Getsbi

Ocena: 8

Izdavač: Laguna (mada ne preporučujem)

“Kad god osetiš da bi trebalo nekoga da kritikuješ, seti se samo da nisu svi ljudi ovoga sveta imali prednosti koje si imao ti”

Delo nastalo 1925. godine, koje i posle skoro 100 godina još uvek mami brojne čitaoce da izađu iz kuće da bi ga kupili ili pozajmili iz biblioteke. Kupila sam knjigu na prošlogodišnjem Sajmu jer sam želela da pročitam nešto što pripada klasičnoj književnosti, neku super poznatu knjigu, a koju opet sa druge strane, popularnost nije pretvorila u obično štivo. I da budem iskrena, opravdala je većinu mojih očekivanja.

Ko li je taj čuveni Getsbi koji svako veče organizuje zabave u svojoj vili? Čime se on bavi? Otkud mu novac? Brojna nagađanja, spletke, tajnovitost… Možda je švercer alkoholnim pićima? Ma nee, završio je Oksford, nema šanse!  Niko ništa ne zna o njemu, a opet svi odlaze kod njega. Mnogi ne znaju ni kako izgleda. Nik Karavej, jedan od glavnih junaka ove priče, u prvom licu pripoveda o svom prijateljstvu sa Getsbijem, kako ga je upoznao, kako je bio dobar deo njegovog života i kako je izgledao sam kraj. Lik Getsbija se prikazuje kroz njegove oči i njegov subjektivni doživljaj. Isprepletanost brojnih faktora, davno izgubljena sreća sa mogućnošću povratka… Da li će Getsbi uspeti u svojoj zamisli? Velika ljubav, neobičan kraj.

Iskrena da budem, očekivala sam malo aktivniju radnju u knjizi, malo više uzbudljivih momenata, akciju… To je izostalo, što je mene malo usporavalo prilikom čitanja. Međutim sa druge strane, to mi je takođe i davalo podsticaj za čitanjem jer sam želela da saznam više, da saznam kraj, šta će se dalje dešavati. Knjiga je lako čitljiva, uspela sam da je pročitam za par dana. Kraj me je manje više iznenadio, jer nije baš kao u tipičnim knjigama. Isto tako, poruka u ovoj knjizi je izostavljena…ili je ja bar nisam pronašla. Ne osećam se kao da sam izvukla nešto iz cele priče. Zasigurno je pisac želeo da nas uputi na nešto, ali iskrena da budem, ja nisam shvatila na šta. Na to da ljubav može biti tragična? Ili na to da svako od nas u svom životu sretne jedinu osobu koju bi mogao da nazove svojom "srodnom dušom" i "pravom ljubavlju"? Ili pak na to da su ljubomora i pogrešna sumnja rđave stvari i da mogu da dovedu do tragičnih posledica? Ne bih znala reći šta, ali mogućnosti je mnogo. Međutim ono što sa sigurnošću možemo da kažemo, jeste da je Getsbi svakako jedan od najtragičnijih junaka svetske književnosti. 

Takođe bih volela da dodam da ja posedujem izdanje koje se nalazi na slici koja je priložena uz ovaj tekst. Prelistala sam Lagunino izdanje i nije mi se dopalo. Izgleda mi kao da ima mnogo suvišnih reči, neke su poređane na jako čudan način… Sve u svemu, bez uvrede za Lagunu, preporučila bih da nekako pronađete (ukoliko postoji ta mogućnost) izdanje sa slike jer su u njemu rečenice kratke, jasne, bez suvišnih zavrzlama i peripetija.

Da li bih preporučila ovu knjigu? Bih. Jednostavno, ova knjiga je must have, baš poput nekih drugih klasičnih književnih dela. Idealna je za tihe, ušuškane momente, uz šolju čaja ili kafe (zavisi ko šta voli).

“Tideset godina - preda mnom je decenija samoće, sve tanji spisak poznanika, sve tanja aktovka oduševljenja, sve manje kose...”

Slika preuzeta sa ovog sajta.