Inkarnacija (2016)

Na ovom filmu se idealno može primeniti ona čuvena izreka “Prvi mačići se u vodu bacaju”. Dakle, moj zaključak vezan za ovaj film je – "bilo ne ponovilo se" i "žali bože para".

Ne znam kako se zove glavni junak. Ne znam kako se zove bar jedan čovek u filmu. Ne znam ništa o ovom filmu. Zašto? Zato što ništa nisam shvatila. I to nema nikakve veze sa činjenicom da sam plavuša, već sa tim što režiser izgleda pojma nije imao šta snima i zašto to radi. Naime, u pitanju je filmski prvenac Filipa Kovačevića. Kada čovek odgleda trejler za ovaj film, prvo što pomisli je: "Vau, ovo izgleda tako kul i tako neobično za domaću kinematografiju, napokon nešto svetsko, a  ipak naše!" I u početku tako i beše. Visoko kvalitetne scene, glumac koji neverovatno liči na Miloša Bikovića i napokon film koji ima veze sa savremenim svetom. Međutim...nakon sedmog (ili desetog?...pardon, možda petnaestog? Oprostite, ali stvarno se ne sećam više broja) buđenja glavnog junaka na klupi u Knez Mihajlovoj, čovek počinje da se pita ko je ovde lud. Pretpostavila sam da ja nisam. Ne želim da uvredim režisera ovog filma. Zaista to ne želim niti mi je to namera. Samo bih volela da ga pitam (ako ga ikada sretnem) da mi objasni poentu priče. 

Dečko se budi bezbroj puta u Knez Mihajlovoj, juri ga četvorka koja nosi maske i koja ga uvek na kraju ubije. On kroz ceo film beži, pitajući se ko sam ja i zašto ovi ljudi hoće da me ubiju? Ne zna ni kako se zove, ne zna ni gde je, ne zna ništa. Nađe neki kamen, pa onda zahvaljujući tom kamenu on nađe papirić. Pa zahvaljujući tom papiriću on nađe broj telefona. Pa... (znam da se rečenica nikad ne započinje sa PA, ali dobro, nadam se da mi niko neće zameriti). Ogroman broj grešaka u samom filmu. Npr. u jednoj sceni glavni glumac ima prljave i pocepane pantalone, već u roku od 10 sekundi pantalone su mu nove i čiste iako je nešto malo pre toga ležao u travi i palio vatru i šta god da je radio. Radnja statična, vrtenje u krug bez ikakvog smisla, sa malo reči. Loša gluma. Veoma loša gluma. Glumci kao da recituju svoj tekst, bez ikakvih emocija, bez bilo kakve osobine koja nekog čoveka čini dobrim glumcem. Rečenice se svode na jednostavnost. Nema složenih rečenica. Sve je u ovakvom obliku: "Ko sam ja?", "Nisam znao ništa", "Znao sam da moram nešto da učinim", "Zašto me jure?", "Ko su oni?" itd. Sat i po vremena provele smo slušajući ovako nešto. 

Nakon izlaska iz sale, osetila sam se pomalo zaglupljeno. Do kraja filma sam očekivala da će bar negde neko reći: "Poenta ove priče je..." ili "Shvatio sam poruku koju mi neko šalje..." ili nebitno, nešto u tom fazonu, nešto što će mi ukazati na to zašto sam potrošila sat i po vremena svog života. Međutim, očekivanja se nisu ispunila. 

Ovim putem bih poručila Filipu (pretpostavljam da nikada neće pročitati ovo što pišem, ali nikad ne reci nikad) da kada bude snimao sledeći film da se potrudi da bude sa bar malo više teksta i glumcima koji neće izgledati kao da su tu samo da bi što pre završili posao. I da film ima poruku. Sumnjam da neko želi da gubi vreme na filmove koji nemaju apsolutno nikakvog smisla. Barem ja ne želim. Ni veliki broj ljudi koje poznajem. Činjenica je da je još uvek mlad i da treba da uči na svojim greškama. Iskreno se nadam da će drugi film (ukoliko ga bude) biti bolji od ovog...mnogo bolji... :) 
PS. Baš je šteta jer je poster za ovaj film odličan.