Identitet (2003)

     Kao veliki ljubitelj knjiga Agate Kristi, odmah sam prepoznala radnju filma i bacila se na posao otkrivanja ubice. S tim što je ovaj film, iako u velikoj meri podseća na njen rad, dosta drugačiji od Agatinih „Deset malih crnaca“. Bar što se tiče velikih zapleta. Ali moramo se vratiti na početak, da bismo razumeli kraj! Pa da krenemo... 

     Film se odvija na dva fronta. U jednom delu govori se o suđenju Malkomu Riversu, masovnom ubici, čiji advokat pokušava da ga oslobodi svih optužbi pod izgovorom da je lud, dok se u drugom delu priča odvija mnogo sporije. Ovde sve počinje baš kao i „Deset malih crnaca“. Nekoliko međusobno nepoznatih ljudi usled oluje završava u motelu, u potpunosti odsečeni od okoline. Ubistva počinju da se dešavaju. U jednom trenutku i sami likovi pominju sličnost sa „Deset malih crnaca“ govoreći kako umiru jedan po jedan uz odbrojavanje i da svi međusobno poseduju vezu koje nisu svesni. Sa otkrivanjem njihove veze dolazi se do prvog zapleta u filmu koji dalje omogućava gledaocu da sam shvati dalji tok filma. Ali i to je samo na kratko. Jer sam kraj filma odlazi van granica Agatinih „Deset malih crnaca“.  Drugi zaplet dešava se odmah nakon prvog. Otkrivanje ubice. Gledalac je verovatno zadovoljan samim sobom jer je uspeo da od četvoro preostalih ljudi pogodi ko je počinio ubistva u motelu, prihvata kraj takvim kakav je, puštajući da preostalih nekoliko minuta filma završi priču onako kako smo navikli. Međutim, „Identitet“ ne bi ulazio na listu mind blowing filmova da ne postoji poslednji zaplet. Vrhunac filma na samom njegovom kraju.

     Nakon gledanja, ostaćete sa čudnim osećanjem u stomaku. Bićete iznenađeni time što ste videli, a u drugu ruku i postiđeni jer sami niste primetili činjenice koje su vam iznošene sve vreme kroz film. Tačnije od samog početka. Možda ćete neke delove pogledati ponovo, čisto da se uverite da li se sve stvarno tako dogodilo kako tvrde na kraju. Počećete bolje da posmatrate kišu, da osluškujete zajedno sa likovima, da pratite kako se kreću. Ali završićete sa istim zaključkom. „Identitet“ je odličan film koji tera na razmišljanje i jedan od retkih koji uspeva da ravnomerno stoji sa klasikom Agate Kristi. 

     P.S. Džon Kjuzak na kiši te tera da totalno poveruješ ovom  naslovu.

Slika preuzeta odavde.